AKTUELNO

BBC piše o glasanju u kosovskom parlamentu i formiranju tzv. vojske Kosova, ocenjujući da je Priština znatno skrenula sa evroatlantskog puta.

Najnoviji događaji, ocenjuje BBC, predstavljaju odstupanje od dugogodišnjeg statusa koji je Kosovo uživalo kao "marionetski projekat zapadnih sila". Uz podsećanje na povećanje taksi na proizvode iz Srbije i odluke o formiranju vojske, BBC primećuje da se "obe ove mere događaju protivno upozorenjima, pretnjama i pozivima i od Evropske unije i od NATO".

Ukazuje se da je srpska premijerka Ana Brnabić toliko nezadovoljna ovim vestima da je, kako navode, pominjala i vojni odgovor, a da je predsednik Aleksandar Vučić tražio podršku Rusije i Kine.

Inače, na teritoriji Kosova nalazi se 4.000 pripadnika Kfora koje je NATO tamo poslao 1999. godine, podseća se takođe i konstatuje da Priština izvlači dobrobiti iz ogromne količine međunarodne pomoći.

Uprkos tome, ukazuje se, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je nedavno optužio šeficu evropske dilomatije Federiku Mogerini da "guši" pregovore Beograda i Prištine, što se, kako se navodi, može protumačiti i kao "ujedanje ruke koja te hrani".

Haradinaj je, naime, rekao da je Mogerinijeva transformisala dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u dijalog o teroristima, podseća BBC. Oni tumače da su se te njegove reči najviše odnosile na mnogorojne kritike Evropske unije Prištini zbog uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.

Mogerinijeva je, kažu, u ponedeljak izrazila nezadovoljstvo zbog uvođenja taksi na robu i ponovila poziv prištinskim vlastima da povuku tu odluku, ali naglasila da je i dalje optimista po pitanju mogućnosti postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

Ukazuje se da drugi, ipak, nisu toliko optimistični.

Stručnjak za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Džejms Ker Lindzi smatra da je vrlo teško predvideti gde će se dijalog kretati, a da je Priština samo pogoršala stvari odlukom o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u vojsku.

Deset godina od kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, Kosovo još nije zaokružilo državnost, navodi BBC i na prethodno postavljeno pitanje "čemu oupšte formiranje vojske", daje odgovor objašnjenjem da bi transformacijom KBS u vojsku, u najmanju ruku, Kosovo ispunilo jedan od uslova za zaokruživanje te državnosti.

Međutim, prema rečima Ker-Lindzija, odluke Prištine će se za nju pokazati kao kontraproduktivne. On, kako se navodi u tekstu, veruje da je "postojanje (Prištine) pod protekcijom", u kojoj je 10 godina uživala podršku EU i SAD, Kosovo ostavilo dezorijentisanim, a da su sada na redu nova faza i nova pravila. Iako deluje nezamislivo da Priština, na duži period, okrene leđa Briselu, za sada je sigurno "hladno nastrojena" prema njemu, ocenjuje BBC.

#BBC

'